KAKOVO, MANASTIR PRIMER OPSTANKA VERE I EKONOMIJE
KAKOVO/JERISOS- Na samo pet kilometara od gradića Jerisos na početku
gore Atoske smešten je sprski manastir Kakovo. Manastir je najveći metoh
manastira Hilandara, sa imanjem od oko 1500 hektara. Prema zapisima šume, njive, livade u mestu kakovu , Hilandaru je 1585.godine poklonio jedan bogati Turčin, kao zahvalsnost što je njegova supruga zatrudnela nokon što je pojela groždje sa svete Simeonove loze iz manastira.
Na imanju u selu Kakovo nalazi se manastir sa monasima a oko manastira su dva konaka, crkvena prodavnica sa suvenirima, ribnjak, dve velike i nekoliko manjih radionica, veliki maslinjak i kuća za stalne stanovnike Kakova.
Manastir
je specifičan po tome što je boravak u Kakovu dozvoljen ženama. U
manastirima na Svetoj Gori ženama je zabranjen pristup. Kakovo je pored
svetinje i svojevrsna radionica koja opslužuje manastir Hilandar.
Posmatrajući danima kako se uvek zna ko šta radi tokom dana u kakovu i kako se domaćinski odnose prema maslinjacima, voćnjacima ribnjaku ali i svetinjama pomislio sam da je to najbolji model kako mogu i manji manastiri u Srbiiji da se organizuju i priuku još veći brj vernika i turista. Na području Leskovca imate nekoliko veoma starih manastira i crkava. Možda bi Jašunjski manastiri i neke crkve mogle da organizuju male ekonomije po modelu Kakova. Naravno ne u tom obimu jer Kakovo ima ogromno imanje i veliki broj vernika koji tu rade.
Nastavimo o Kakovu. Kada sam došao u manastir pred kraj jula 2021.godine , virus korona još uvek je vladao svetom. Na imanju su poštovali mere protiv kovida i unutar prostorija nosili su zaštitne maske. Na otvorenom oni koji su radili u maslinjaku, voćnjaku, na uredjenju staza oko ribnjaka u radionicama nisu nosili maske. Medjutim kada im se približite i želite da porazgovarate sa njima oni vam ljubazno kažu da samo stanete na malo većoj udaljenosti dva, tri metra i onda su spremni da dugo razgovaraju.
„ I mi se još navikavamo i borimo protiv ovog svetskog zla. Kovid nam je u
jednom delu promenio i nama život u manastiru i na imanju. Pazimo da se ne zadržavamo dugo na okupu i da se ne izlažemo bespotrebno ovoj pošasti od
virusa. U vreme zaključavanja u Grčkoj bili smo sami, sada je hvala Bogu
ponovo puno ljudi i zato moramo da budemo mnogo obazrivi i da brinemo i se bi i o drugim“, priča nam radnik na imanju dok uredjuje cveće pored staze. Kad udjete na manastirsko imanje, čujete samo tišinu i ako ste blizu ribnjaka onda vidite i čujete praćakanje ribe. Posmatram porodicu sa dvoje dece iz Rume. Mališani bajatim hlebom hrane ribe a one se u jatima praćakaju na površini
vode. Ima velikih komada, pravi raj za oči . deca se raduju i vrište od sreće kao da si im poklonio sva blaga ovog sveta. Neizmerna dečija radost zbog običnog
hranjenja ribe. Ustvari nije obično, to rade na svetom mestu, na početku Atoske gore.
Kraj prvog dela
(Reportaža ne odražava stavove sufinansijera projekata OBIČNI NEOBIČNI
LJUDI I OBIČNA NEOBIČNA MESTA, grada Leskovca)