ROSTILJIJADA BREND A EKOLOGIJA? (video)

                ROŠTILJIJADA BREND A EKOLOGIJA?

      

     LESKOVAC – Roštiljijada je napunila 30 godina. Tridecenije je veliki jubilej za jednu manifestaciju a baš toliko godina u leskovcu traje polemika da li je Roštiljijadi mesto u centru ili na obodu grada. Mi se nećemo priklanjati ni jednom ni drugom mišljenju ali ćemo se baviti dobrobitima Roštiljijade i ekološkim problemima tokom njenog nodržavanja.

   Leskovačku Roštiljijadu za sedam dana posetilo je više stotina hiljada gostiju iz zemlje i inostranstva. Turisti iz Bugarske, Slovačke, Grčke i svih bivših republika SFRJ pojeli su oko 50 tona roštilja i pečenja. Grubom računicom ako svaki gost potroši bar po dva evra ugostitelji od Roštiljijade zarade ukupno oko pola miliona evra. Zaradi i grad od zakupa štandova, sponzora za piće i reklama. Potroši se na muzičare ali stoji da se veliki novac obrne u leskovcu tokom trajanja manifestacije. 

        Svakog dana štandove sa roštiljem  duž glavne Leskovačke ulice posetilo je izmedju 30 i 40 hiljada gostiju. U vreme Roštiljijade prepuni su i svi leskovački restorani. Hoteli, hosteli i privatni apartmani su takodje prepuni i traži se mesto više za smeštaj gostiju. Medjutim jedino stanari zgrada u centru grada jedini imaju privilegiju da 24 sata prate Roštiljijadu.

  „ Ovo je strašno, celu noć oka nismo sklopilli. Da li verujete da se cela zgrada trese od buke i muzike a onda kada krenu neke pevaljke da zavijaju to je teror za uši“ jadaju se stanarai zgrade iznad bivšeg kluza.

        Za razliku od majstora roštilja, oni koji naplaćuju korišćenje javnog toaleta, ne mogu da se pohvale dobrom zaradom.

 „ Šta da vam kažem , ovoliki narod a ne koriste toalet. Dodju ovd i odu iza zida i tu obave potrebe, pa stvarno sramota, žao im za deset dvadeset dinara. Kakav smo ovo narod“, jada se  Gordana Stojanović higijeničarka javnog toaleta.

   Prljanje grada i uriniranje iz svakog ćoška je najveći problem Roštiljijade i zato oni koji ne vole da se održava u centru traže da se iseli. Medjutim ako iselite van grada onda oni koji podržavaju manifestaciju u centru kažu da pravite pravo vašarište  gde neće dolaziti gosti iz inostranstva.

     Dileme nema kada je nedelja Roštiljijade ako  želite da se dobro provedete i još bolje jedete onda pravac Leskovac.  

        

  Ne samo nekad već se i sad dobro jede u Leskovcu. Za vreme Roštiljijade jede se 24 sata.

„ ovo nema u francuskoj, stvarno sam oduševljena. Ovde smo već pet godina i zaista se dobro provedemo, preterano najedemo i proveselimo. Jedino malo više higijene i biće sve ok“, komentarišu gosti Roštiljijade .

   A za one koji mogu iznad proseka da pojedu majstori roštilja su pripremili najveću pljeskavicu na svetu. Tešku 66 kilograma i 250 grama.

 „ najteže je okrenuti ovu grdosiju. Mora dobro da se meso umesi, da se dobro tim uigra i onda to okretanje je zaista zahtevno“ objašnjava Ljubiša Djordjević roštilj majstor.

   Najveća pljeskavica pre pečenja imala je prečnik 191 centimetar  i debljinu 20 milimetara.Majstori rošitlja Predrag Živković i Ljubiša Djordjević četvrtu  godinu zaredom obaraju rekord. Ipak i ove godine nije bilo predstavnika Ginisa.   

„ Na zapadu imaju hamburger i on je u Ginisovoj knjizi rekorda. Pljeskavice još nema i mislim da to treba uraditi jer su ovo vrhunski majstoi“, komentariše predsednik žirija Saša Mišić, poznati evropski kuvar.

   Svake Roštiljijade se bira i najbolji majstor roštilja.

  „ Pet godina sam intezivno učio za roštilj majstora i srećan sam što sam pobedio. Sad planiram da odem u Sofiju i tamo otvorim restora“, kaže  Miljan Kocić najbolji roštilj majstor za 2019.godinu

   Svakog dana tokom gurmanskog prazika glavnom ulicom prodje više desetina hiljada turista iz zemlje i inostranstva.

  „ Zadovoljni smo brojem gostiju, zadovoljni smo kako smo predstavili grad i mislim da su svi koji su posetili Roštiljijadu prezadovoljni“, ocenjuje  Nebojša Kocić direktor Turističke organizacije Leskovac

   Pored roštilja gosti svake večeri su uživali u u koncertima poznatih pevača, trubača i muzičkih grupa.

   Za razliku od gostiju radnici komunalca su svakog jutra morali da očiste tone i tone smeća. Iako su kontejneri i kante na svakom koraku navike pojedinih posetioca da djubre bace gde stignu iza svakog ćoška su ostale. A onda veliki posao na kraju ponovo je čekao komunalce da od masnoće i gareži operu glavnu ulicu. 

 ( tekst ne održava stavove sufinansijera projekta Leskovačke ekološke staze i bogaze)