SVE EKOLOSKI A LJUDI ODLAZE (video)

               SVE EKOLOŠKI A LJUDI ODLAZE (VIDEO)

       LESKOVAC – Sela nam i dalje odumiru,  pokazuju zvanični statistički podaci. Samo u poslednjih šest godina  u Srbiji je za oko 40000 manje seoskih domaćinstava. Iako u blizini tih sela nema nijednog proizvodnog pogona ili nekog ko bi zagadjivao prirodu , ljudi u tom kraju nemaju ništa od toga što žive u ekološki zdravoj sredini. Mi smo posetili nekoliko sela na području Leskovca odakle se je iselilo najviše stanovnika.

     Zatvorene kuće urasle u korov a put pored njih isti već 60 godina. 

„  Eto niz ovaj put koji je isti sto godina svi su otišli da nadju bolji i lakši život“, objašnjava nam na početku posete oruglici Žika Pavlović.  

   Oko njegove kuće priroda nije škrtarila. Velike livade sa  misrisnim i lekovitim travama, bukove i hrastove šume, izvori bistre hladne i zdrave vode. Čist vazduh, zdrava hrana bez hemikalija , Bog dao sve idealno ali nigde ljudi. Ostali samo stari i namučeni, decenijama rade i jedva sastavljaju kraj sa krajem.

 Nema puta ali ima uzvišenja sa kojih može da se telefonira.

 „ Halo sine da li me čuješ! Pa sad ću da se pomerim , loše se čuje ovde. Dobro sam nemojte da brinete , samo lek ponesite kad budete dolazili“, razgovara Stana sa sinom koji jeć 20 godina živi na obodu velikog grada. U selo dodje tri četiri puta godišnje. 

        Gornja i Donja Oruglica, Gagince, Melovo, Ravni Del, Barje, sela koja su samo pre tri decenije imala više od dve hiljade stanovnika a sada jedva nekoliko stotina. 

„ Vidite li ovu lepotu. Čisto zdravo ma sve nam dala priroda a sve propalo. Niko da pomogne. Ne treba ovde nešto mnogo samo jedan običan put. Ej ovde je bilo na stotine , na hiljade ljudi a sad sve otišlo ili pomrlo.  Može ovde da se gaji sve ekološko, od sena do voća, povrća, stoke čije meso bi bilo bez koncetrata i aditiva. A tek mleko e to bi bio lek“, komentariše Stojan Lazarević iz Gornje Oruglice.

 U pet sela žive uglavnom stariji od 60 godina. Škole u Gagincu, Gornjoj Oruglici i Ravnom delu davno zatvorene a u Donjoj Oruglici samo dva djaka. 

  „ Ja i brat smo jedini djaci. Od jeseni on će da ide u školu u Leskovac i ja ću ovde da ostanem sam“, jada se  Jovan Stanković učenik trećeg razreda.

    Lekar u Oruglicu dolazi jednom u desetak dana ali na vratima ambulante vrlo precizno obaveštenje, da ove srede  ipak neće doći lekar.

„ Ovde ako se razboliš  nema ti druge nego što ti Bog da. Eto moja žena kad je umrla prošle godine morali smo sat vreme da je nosimo na rukama do groblja jer nema puta da može i traktorom da se preveze. Lekar i kad dodje i prepiše vam lekove  ne možete da ih dobijete ovde nego morate 50 kilometara da idete do leskovca ili Vučja po lekove“, pričaju meštani Melova i oruglice.

       Sve vlasti još od vremena SFRJ su im obećavale put. Dušanka Černjak  se iz Oruglice odselila 1972. godine i zbog bolesti se vratila pre tri godine.

 „ Otišla sam zbog posla u Novi Sad. Eto kad sam se razbolela od štitne žlezde  suprug i ja rešimo da dojemo u Oruglicu i obnovimu staru kuću. Verujte mi da sam potpuno ozdravela. Ovaj vazduh , hrana, priroda sve mi je to pomgolo da se bolje osećam. Problem je što ovde boravimo tokom kasnog proleča, leta i na jesen moramo da se vratimo u Novi Sad jer kad zimi ovde zaveju putevi ostavljen si na milost i nemilost . Niko ne može da ti pomogne“, kaže Dušanka Černjak. 

    Sela iz kojih se iselilo najviše stanovnika udaljena su četrdeset kilometara od Leskovca i nalaze se duž administrativne linije sa Kosovom. U blizini sela Ravni Dela i dan danas stoje ostaci temelja karaule koja je bila granica, tadašnje Srbije.

 ( Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju stavove sufinansijera projekta Leskovačke staze i bogaze)